Pravnik Dejan Lučka: Ako zaista želiš da podržiš fotografa, onda mu plati za fotografiju
Objavljeno:
May 04
Fotografija Novaka Đokovića dok trenira na novoizgrađenim terenima. Objavljena na Instagram profilu fotografa. Dobar kadar, Novak zamahuje reketom i školski silovitim bekhendom pogađa lopticu. Sjajna scena za bilo koji članak ili razglednicu o turniru u Banjoj Luci. Već je objavljena na društvenoj mreži, ljudi su je vidjeli, znaju ko je fotograf, pa zašto je ja sada ne bih preuzeo i objavio na svom blogu o Srpska Openu? Fotografu će još biti i čast da mu se fotografija preuzima i koristi i tako dodatno promoviše njegov rad...
Piše: Dejan Lučka, pravnik; Foto: Alma Hasanović
U našoj javnosti se odomaćilo shvatanje da je uzimanje i stavljanje u tekst tuđih fotografija bez pitanja i plaćanja normalna stvar. Naravno, ukoliko potpišete autora. Čak se smatra da mu time i vršite promociju i podržavate ga kao fotografa, jer će tako djela nastala putem njegovog oštrog oka i mirne ruke dobiti još više zainteresovane publike.
Međutim, pravno gledano, ovo nije baš tako!
Kao što napisah u ranijem tekstu, svaki fotograf uživa pravnu zaštitu u BiH, i u svim zemljama regije. To znači da su fotografije autorska djela i uživaju pravnu zaštitu, koja je uokvirena Zakonom o autorskom i srodnim pravima BiH i Zakonom o obligacionim odnosima, ali i drugim zakonima kao što je Krivični zakon.
Plastično i laički objašnjeno, odnos pravne zaštite, fotografa, fotografije i njenog preuzimanja može da se objasni na primjeru grnčarije. Kada pojedinac svojim rukama napravi glinenu vazu za cvijeće, on će za nju odrediti određenu cijenu, odnosno, novčani iznos za koji ona može da se kupi, ukoliko je prodaje. Ipak, on može i da je pokloni nekome, a može i da odbije da uopšte proda vazu. Može i da tu vazu izloži u nekoj prodavnici. U svim ovim slučajevima ti nećeš na silu da mu uzmeš vazu ili da je staviš pod jaknu kaputa i nečujno se išetaš iz prodavnice prisvajajući je sebi. Mislim... možeš to da uradiš, ali onda bi bio odgovoran za krađu.
Analogiju sa ovim slučajem možemo napraviti i za fotografiju. Fotografija je autorsko djelo fotografa i on može da je proda za određenu cijenu, da dopusti nekome da je koristi slobodno, ali i da odluči da ne želi nikome da proda svojih ruku djelo.
Dakle, autor ima ovlašćenje da zabrani ili dozvoli iskorišćavanje svog djela, a svi drugi mogu da iskorišćavaju njegovu fotografiju samo sa njegovom dozvolom. Niko ne bi trebalo da bez njegovog pitanja objavljuje njegove fotografije i koristi ih za npr. tekstove na svom blogu ili za ilustraciju u nekom izvještaju na medijskom portalu.
Neovlašćeno objavljena fotografija predstavlja povredu autorskog prava i za ovu povredu nije bitno da li je autor profesionalni fotograf. Ukoliko si novinar, urednik u nekom mediju, ili si možda vlasnik nekog portala, svako ko je autor fotografije ima mogućnost da štiti svoja prava ukoliko si neovlašćeno koristio njegovu fotografiju u nekom tekstu.
Kao što kaže Maks Dabler, time što bez pitanja i plaćanja objaviš nečiju fotografiju ti njega ne podržavaš kao fotografa, već želiš da radi besplatno i da bude zahvalan na „privilegiji” da ti zarađuješ na njegovom radu. Ako zaista želiš da podržiš fotografa, onda mu plati za njegovo autorsko djelo – fotografiju.
Da, ali šta ako ja fotografiju nađem na internetu?
To što se fotografija nalazi na internetu, ne znači i da je besplatno dostupna svakome ko je poželi za javno korišćenje. Ovdje možemo napraviti poređenje sa gore navedenom vazom koji se nalazi u izlogu. Ti možeš da je gledaš, ali moraš i da uđeš u prodavnicu i da, ukoliko nema istaknute cijene, pitaš da li se vaza prodaje i koliko košta i da li je uopšte možeš kupiti ili stoji u izlogu kao rekvizit da uljepša pogled na prodavnicu.
Ukoliko kupiš vazu, onda možeš i ti da je izložiš na svom kancelarijskom prozoru ili u svojoj trgovini.
Kada je u pitanju fotografija, zamišljena digitalna prodavnica može da bude autorov sajt, njegove društvene mreže ili specijalizovane platforme za kupovinu fotografija, kao što je Foto baza. Pročitaš uslove za korišćenje fotografije, pogledaš koliko ona košta, izvršiš plaćanje i možeš slobodno da koristiš fotografiju na svom projektu.
Dakle, kratko rečeno, fotografija za čije korišćenje ne postoji odobrenje autora, ne bi trebalo da se koristi za stavljanje u određeni članak, štampanje na majicama ili objavljivanje u knjizi bez odobrenja autora. Na autoru je da li tu fotografiju želi da proda, da je ponudi besplatno na korišćenje ili da ne dozvoli njeno širenje. Na tebi je da kontaktiraš autora ili specijalizovanu platformu i kupiš, ili čak dobiješ besplatno određenu fotografiju.
Objavljivanje na internetu nije ujedno i odricanje od prava koje fotograf ima kao tvorac autorskog djela.
Ali tu fotografiju svi postavljaju na Fejsbuku?
To što je autor postavio svoju fotografiju na društvenu mrežu kao što su Fejsbuk ili Instagram ne znači i da se odrekao autorskih prava na nju. Postavljanjem na ove mreže on možda želi da veći broj ljudi vidi njegovo djelo, da pokaže radosne trenutke kojima je prisustvovao ili da ukaže na kritiku društva. Njegova namjera pri postavljanju te fotografije ne umanjuje njegova prava. Ukoliko je fotografija njegova originalna tvorevina, ona je i njegovo autorsko djelo i on može da određuje kako će se ona koristiti.
Fejsbuk ili druga društvena mreža ne uskraćuju fotografu autorsko pravo na toj fotografiji i ti nemaš pravo da takvu fotografiju prisvojiš bez kontaktiranja njenog autora i dogovora sa njim ili njom. Takvog stava je i domaća sudska praksa. Visoki trgovački sud Hrvatske je u jednoj od svojih odluka naveo da činjenica da je autor objavio fotografiju na Fejsbuk grupi, ne znači da je time dao dozvolu za korišćenje njegove fotografije. Zato onaj ko objavi fotografiju na portalu bez dozvole i potpisa autora, vrijeđa njegovo pravo.
Beogradski Apelacioni sud je takođe u jednoj odluci iz 2021. godine, bio stava da činjenica da je sporna fotografija, u identičnoj formi u kojoj je objavljena, preuzeta sa društvene mreže Fejsbuk, ne oslobađa tuženog od obaveze naknade štete. Drugačije rečeno, fotografu pripada autorsko pravna zaštita potpuno nezavisno od činjenice odakle i u kojoj formi je fotografija preuzeta, jer njeno javno saopštavanje, bez ovlašćenja i saglasnosti fotografa, kao autora_ke, predstavlja povredu autorskog prava.
Isti sud je, u drugoj odluci, konstatovao da je to što je fotografija preuzeta sa Fejsbuk profila bez značaja u vezi sa odlučivanjem, kako je spornu fotografiju tuženi objavio bez označenja imena autora, bez njegove saglasnosti i u izmjenjenoj formi što je suprotno pravima iz Zakona o autorskom i srodnim pravima. Nije od značaja za izvršenu povredu autorskog prava odakle je preuzeta fotografija jer svako objavljivanje autorskog djela podleže obavezama njegove zaštite.
Da se vratim na početak teksta: Đokovićev silovit bekhend je zaista sjajna fotka za bilo koji članak ili razglednicu o Srpska Openu, ali samo u slučaju da fotograf dobije primjerenu naknadu za nju. Od pohvala, promocije bez plaćanja i klikova na lajk se ne živi. Poštuj fotografe i njihov rad i plati im fotografiju. I nemoj dovoliti da te neko tuži jer nećeš da platiš, u većini slučajeva, zaista male iznose naknade za korišćenje fotografije. Svakako mnogo manje od troškova eventualnih sudskih postupaka i naknade štete kroz njih.
***
Ovaj tekst predstavlja kratak pogled u prava koja imaju fotografi i koja bi trebalo da se poštuju, kao i obaveze koje imaju oni koji koriste fotografije, ali on ujedno nije i konačan i apsolutan pogled na prava i obaveze koje postoje. Za detaljniji uvid u ovu problemtiku obavezno bi trebalo pogledati, između ostalih, Zakon o autorskom i srodnim pravima, Zakon o obligacionim odnosima, Krivični zakon i sudsku praksu vezanu za autorsko pravo. Tekst je isključivo edukativnog karaktera i ne može biti upotrebljen niti shvaćen kao lični savjet ili pomoć. Prije ili nakon čitanja ovog teksta i bilo koje radnje činjenja ili nečinjenja, potrebno je zatražiti profesionalne savjete od strane stručnih lica (advokata, vještaka, savjetnika u oblasti autorskog prava i sl.), a u skladu sa specifičnostima određenog slučaja i problema.
Svi izrazi koji se upotrebljavaju u ovom tekstu za označavanje muškog ili ženskog roda podrazumevaju sve rodove u onim dijelovima teksta koji nisu rodno određeni i koji se mogu odnositi na više rodova.
